Borba koja večito traje i koja nikada neće prestati da postoji jeste ona između razuma i srca. 

Za ljude koji uglavnom koriste razum kažu da su hladnokrvni, proračunati i sebični. Njima nije važno preko koga će preći, samo da dođu do cilja. Ukoliko povrede nekoga na tom putu do uspeha, ne osvrću se jer im nije jasno kako je uopšte taj neko dozvolio da bude povređen.

Što se emotivaca tiče, za njih uglavnom važi da su mekog srca, da često opravdavaju tuđe postupke verujući da nije baš sve kao što izgleda. Izreka "ko zna zašto je to dobro" im je jedna vrsta mantre. Njihov najveći strah je da ne budu povređeni, a neretko se upravo to i desi.

Potpuno je apsurdno verovati da su stvari crno-bele. Razum i sebičnost ne treba da se uopšte povezuju. Razumni ljudi su uglavnom i realisti, pa je zapravo to ono što emotivcima smeta - istina. Ne kaže se za džabe da istina boli, a šta je beše najveći strah kod onih koji koriste srce, pa strah od toga da budu povređeni.

Oni koji koriste razum na potpuno drugačiji način pristupaju emotivnim pitanjima. Da, zaljubljuju se, ali nikada do te mere da gube sebe i naravno glavu. Svesni su da život pred njih postavlja razne izazove i spremni su da se suoče sa svakim od njih. Čak i kada dođe do, npr. završetka ljubavne veze, biće im žao, ali je taj period tugovanja mnogo kraći nego što ga imaju emotivci.

Veruje se da su "razumni" mnogo bolji kada su poslovi u pitanju, međutim ni to ne mora da bude tačno. Baš iz razloga što se retko prepuštaju tome da veruju instinktu, često se desi da naprave pogrešan potez.

Naravno, i što se tiče emotivnih ljudi, preovladavaju predrasude. To što neko razmišlja srcem, uopšte ne mora da znači da je naivan i da će svima oprostiti svaku grešku ili loše ponašanje. Iako možda ne biste rekli, mnogi emotivci su dobri u procenjivanju ljudi, jer "osete" kome mogu da veruju, a kome ne. Ovde se ne radi o pukom instinktu, već oni zaista imaju sposobnost da "slušaju srce". Ono što je dobro kod emotivaca jeste da su uglavnom spremni na rizik. Iako se plaše povređivanja, oni će se usuditi na mnoge stvari jer im je draže da pokušaju i ne uspeju, nego da posle žive sa kajanjem što nisu nešto uradili.

Psiholozi se slažu da je za nijansu bolje biti neko ko "misli razumom", ali bi zapravo najidealnije bilo naći zlatnu sredinu.

Ne dozvolite da budete rob ni svojih emocija, ni razuma. Budite gospodar vašeg života.