Među ljubiteljima različitih vrsta dijeta i prehrana zavladao je novi hit koji se zove Viktorijanska dijeta. “Razdoblje između 1850. i 1872. godine bilo je zlatno doba ishrane” , tvrdi dr Džudit Roubotam sa Univerziteta u Plimutu.

“Ljudi iz tog razdoblja bili su zdraviji s jačim imunološkim sistemom uprkos tome što su jeli do 5000 kalorija dnevno”, objašnjava Roubotam.

“Ishrana tog doba bila je bazirana na luku, potočarkama, kupusu, cvekli, jabukama. Jeli su ostatke mesa od kostiju, a od kuvanja kostiju dobili su sve hranjive materije”, objašanjava Roubotam- Nutricionisti ističu da kuća ponovno mora da postane mesto kuvanja a ne mesto prerađene hrane, a ishrana treba da bude bazirana  na voću i povrću.

“Kada smo ispitavali ogromne medicinske zapise dostupne od 1850. do 1900. godine otkrili smo da radnička klasa toga doba jela je mnogo više nego danas. Muškarci su konzumirali između  4000 i 5000 kalorija dnevno, a žene oko 3000 kalorija, u poređenju s prosekom od oko 2200 danas. Ipak, gojaznost je bila gotovo nepoznata, osim u gornjim srednjim klasama i bogatima”, objašnjava dr Pol Klejton, koautor istraživanja i studije.

Ljudi toga doba obično su jeli osam do deset porcija voća i povrća dnevno, njihova ishrana je sadržavala daleko više vitamina i minerala nego što sadrži današnja prerađena hrana. Oni su takođe konzumirali manje soli, šećera, alkohola i duvana.

Roubotam naglašava da se so koristila samo kao začin, a ne kao konzervans. Jela poput usoljene govedine nisu bilil dostupne do kasnih 1880-ih. Duvan se žvakao, a cigarete nisu bile u prodaji do kasnih 1880-ih godina i bile su namenjene uglavnom bogatijoj klasi koja su ih mogla priuštiti.